Sve o pivu i koje pivo je najbolje za kovrdže

Pošto pivo koristimo za naše lepe kovrdže, red je da znamo sve o njemu. Ovaj tekst malo odstupa od celokupnih kozmetičkih recenzija koje sam pisala, ali kad već tolike blagodeti ima na naše kovrdže, red bi bio da mu posvetim jedan detaljan tekst. Koristila sam neka svoja znanja o njemu, ali sam se poslužila i podacima sa sajta majstorzapivo.com. Ubacila sam vam i par slika kako bih vam potkrepila celu zamisao. ;) Nadam se da, kao i ja, ne spadate u  grupu velikih pivopija, i da ćete degustaciju i uživanje u pivu prepustiti svojoj kosi. Koga ne zanimaju ovi detaljniji podaci, može samo pročitati poslednji odeljak ovog teksta (Pivo u službi lepote i kovrdžave kose).

Pivo kroz istoriju

Pivo je alkoholno piće koje je poznato čovečanstvu kroz milenijume. Najveći proizvođači u svetu su Nemačka, Velika Britanija, SAD, Češka, Belgija, Irska... Širom sveta održavaju se različite manifestacije posvećene njemu. Najveća i najznačajnija je svakako ,,Oktobarfest” u Minhenu. U našoj državi postoje dve manifestacije a to su „Bear fest“ i „Dani piva“.

Prema nekolicini arheoloških istraživanja u iskopinama drevnog Vavilona, 7000. god. pre nove ere, pronađeni su određeni zapisi koji kazuju o pravljenju ove dragocene tečnosti. Pretpostavlja se da su pravili 16. različitih vrsta piva, a za njegovo pravljenje koristili su pšenicu i šećer dobijen od ječma. Razvoj poljoprivrede, označio je početak ere pravljenja piva. Sumeri su 4000. godine pre nove ere, zapisivali postupak pravljenja piva na glinenim pločicama. Sumeri su pravili 19. različitih vrsta piva. Njima je pivo služilo kao osveženje, ali i kao lek. Posle Sumeraca, tradicija pravljenja piva proširila se na Egipat. Egipatski faraoni ovim pićem čašćavali su radnike koji su naporno radili na izgradnji njihovi piramida. Posle egipćana svi ostali narodi su počeli da proizvode pivo. Kako je civilizacija napredovala tako je napredovala i tehnologija njegovog pravljenja. Takođe, i sastojci su se vremenom menjali. Tokom srednjeg veka za pravljenje ovog alkohola bili su zaduženi kaluđeri u manastirima. 19. vek doneo je revoluciju u pravljenju piva, otkriven je hmelj, i odmah je postao jedan od glavnih sastojaka u pivu.

Istorija piva u Srbiji

U Srbiji  u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, privredni život u Beogradu naglo je počeo da raste. Tada je počelo da se pije i pivo kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, u kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.

Pronalazak parne mašine bio je veoma značajan za pivarsku industriju jer je njena primena mnogo poboljšala i unapredila proces proizvodnje. Vlasnici pivara ili društva koja su imala kapital, brzo su razvijala proizvodnju piva. Svaka modernizacija pivare značila je nabavku nove tehnike i stvaranje uslova za dalje popoljšanje kvaliteta piva.

Sastav

Osnovni sastojci jednog dobrog (a i lošeg) piva su: voda, ječmeni slad, hmelj, kvasac, a mogu se još dodavati razni aditivi koji poboljšavaju kvalitet piva. Umesto glavne sirovine, ječmenog slada, može se koristiti i surogat do 1/3 ukupne mase osnovne sirovine. U Evropi i Americi se kao surogat koristi kukuruz a u Aziji pirinač. Neke zemlje, kao što je Nemačka su zakonom zabranile upotrebu surogata pri proizvodnji piva, na taj način štiteći potrošače ali i kvalitet ovog napitka.

Pivo nastaje u procesu alkoholnog vrenja iz slada (ne prevreli deo ekstrata), etenola, hmelja, ječma (ječmenog slada), vode i pivskog kvasca.

*Voda je osnova ovog napitka i služi kao rastvarač. Od nje takođe zavisi i kvalitet i tip piva. Soli koje su rastvorene u vodi utiču na  ukus, boju i miris piva. Da bi pivo bilo dobro, voda od koje se pravi mora da bude bakteriološki ispravna. Ona služi kao rastvarač. Ranije je voda određivala koja se vrsta piva od nje može proizvesti. Minerali u vodi se danas mogu menjati i prilagođavati određenoj vrsti piva. Soli u vodi utiču na reakcije koje se odvijaju u procesu proizodnje i kao takve utiču na ukus, boju i miris finalnog proizvoda.

*Slad je osnovni ekstrat piva. Slad je isklijali ječam koji za razliku od polaznog zrna, sadrži enzime potrebe za razgradnju skroba i proteina i omogućava dobijanje pivske sladovine koja kasnije vrenjem daje pivo. Ječam je uglavnom osnovna sirovina najvećeg broja piva u svetu. Od ječma zavisi punoća ukusa. Slad predstavlja srce i dušu piva, on je najvažniji faktor koji određuje osobine piva: ukus, boju, gustinu i jačinu. Ječam se pretvara u slad punu šećera.

Taj šećer je hrana za kvaščeve gljivice. Ovaj proces se ne menja već 6000 godina. Ječam se potapa u vodu i drži u njoj dok ne proklija, zatim se suši i prži. Konačni prizvod ( zrna preprženog slada) izgledaju kao mala zrna kafe. Prženjem slada formira se miris, boja, ukus i boja slada. U zavisnosti od inteziteta i dužine prženja dobija se slad koji će dati npr. pilsner zlatne boje i crni porter. Od velikog uticaja je i kvalitet slada. Što se više slada upotrebi, to je ukus piva bolji.

Danas se najčešće jedan deo slada zamenjuje drugim žitaricama, to su: kukuruz, pšenica, pirinač...i sl. To se radi da bi se dobio jeftiniji, pristupačniji proizvod i to je praksa koja je danas zastupljena u celom svetu.
 

Pored ječma, žitarica koja spada u glavne sastojke piva je i hmelj. Hmelj se uglavnom dodaje u veoma malim količinama. Služi za konzervaciju piva i daje mu miris i gorak ukus. Gorke komponente hmelja imaju bakterična svojstva utiču na stabilnost piva i glavni su razlog što pivo ne sadrži i ne može sadržati štetne bakterije. Od hmelja pivo dobija specifičan ukus i miris, on ujedno služi kao prirodni konzervans. Kiseline koje hmelj sadrži, daju pivu gorčinu, dok njegova ulja pivu daju  specifičan ,,biljni ukus". Na svetu postoji preko 100 različitih vrsta hmelja, ali najbolja piva se prave isključivo od jedne podvrste hmelja zvanog "Noble" ( plemeniti hmelj). Ovaj hmelj košta 20 puta više od običnog hmelja i gaji samo u tri male oblasti u Srednjoj Evropi. Postoje četiri vrste ovog hmelja i to su: Saaz (gaji se u Češkoj u Bohemiji), Tettnang Tettnanger, Spalt i bavarski Hallertau Mittrlfrueh. Gajenje hmelja je od velikog značaja za hvalitet piva. Njegovo gajenje je isto kao i gajenje grožđa za vino. Klima i nega utiču na ukus i miris cvetova hmelja.

Pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid koji pivu daje svežinu i utiče na njegovu penušavost. Pivski kavasac ima veoma važnu ulogu u proizvodnji piva. On određuje vrstu piva. Kvaščeve gljivice se zovu Saccharomyces carlsbergensis i one proizvode jednu vrstu piva, dok druge gljivice pod nazivom Saccharomyces cerevisiae, proizvode drugu vrstu piva (jača piva). Kvasac je odgovoran za stvaranje alkohola u pivu i za prirodno gaziranje piva. On uzima šećer iz piva i pretvara ga u alkohol i ugljen dioksid. Zbog pivskog kvasca koji je pun vitamina B, pivo je veoma zdravo.

Udeo etanola zavisi od koncentracije suve materije u sladovini od koje je pivo proizvedeno i stepena vrenja.

Proizvodnja piva

Ječam se potapa u vodu i stoji u njoj dok ne proklija. Kada proklija ječam se pretvara u slad, koja sadrži ogromnu količinu šećera. Kada se ječam preprži ima izgled prepržene kafe. Tokom procesa prženja formira se boja i ukus slada. Od dužine prženja slada zavisi da li će pivo imati zlatnu boju ili crnu. Umesto jednog dela slada se može koristiti kukuruz, pirinač ili čak krompir. Ova smesa se meša nekoliko sati na odgovarajućoj temperaturi i za cilj ima prevođenje skroba u šećere.

Sledeći korak je filtracija i odvajanje tečne faze koja se ponovo zagreva i u nju se dodaje hmelj, zarad ekstrakcije komponenti koje daju karakterističnu aromu, gorčina piva potiče baš od dodatog hmelja Nakon kuvanja sa hmeljom pivo se hladi i dodaje mu se kvasac da bi šećeri prevreli u alkohol.

Pivski kvasac je treći važan sadržaj ovog alkohola. Njeme se određuje vrsta piva. Kvasac je direktno odgovoran za stvaranje alkohola u pivu. On iz piva uzima šećer, potom ga pretvara u alkohol i stvara ugljen-dioksid, to jest stvara prirodno gaziranje piva. Poslednji važan sastojak u pivu je voda, koja u pivu služi kao rastvarač. Supstance koje se nalaze u vodi kao i njena tvrdoća, utiču na određivanje reakcije tokom vrenja.

Kvalitet

Prilikom sipanja piva obratite pažnju na penu. Kod kvalitetnijih piva, mehurići su sitniji i gušći (sipajte Amstel i videćete ih), a sama pena treba da se zadrži bar minut. Različita piva imaju i različite boje, kod svetlih piva, koja su najčešća kod nas, boja treba da je zlatno-žuta (Wajfert je svojevremeno imao zaista lepu boju). Miris piva potiče mahom od dodatog hmelja i takodje varira od vrste do vrste, ali nikako ne sme biti oštar ili kiseo.

Temperatura piva

Različiti proizvođači piva preporučuju optimalne temperature na kojima se piju njihova piva. Međutim, u zavisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka piva, mogu se dosta precizno odrediti temperature na kojima pivo zadržava najbolji kvalitet. Na primer, pilsneri se služe na dosta niskim temperaturama, oko 0°C, dok većina britanskih aleova, portera i stouta na temperaturama podruma („British Cellar Temperature“), od 5°C do 11°C, a neki čak i do 13°C.

Temperatura veoma utiče na ukus piva. Što je hladnije, manja je i količina ugljen dioksida, pa je time manje izražen ukus i miris piva. Hladnije pivo utiče na receptore ukusa i mirisa. Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:

• Pilsneri na 0°C,
• Lageri od 5°C do 9°C,
• Ejlovi od 7°C do 11°C,
• Stouti od 8°C do 13°C,

Stari ejlovi na sobnoj temperaturi.

U zavisnosti od aromatičnosti piva zavisi i u kakvoj čaši će pivo biti služeno, lager piva kao što su Lav i Jelen se služe u kriglama sa drškom da bi se izbegla razmena toplote izmedju ruku i piva. Aromatičnija piva poput Kolsch-a se služe u uskim dugačkim čašama da bi se aroma što duže zadržala i njen intenzitet pojačao tokom ispijanja.

Podela piva

Generalo, sva piva se dele na dve osnovne vrste:

•  Lagere (Lager)

•  Ejlove (Ale)

U okviru njih, postoji mnogo podvrsta.
Osnovna razlika ovih vrsta je u samom procesu proizvodnje. Da li je neko pivo lager ili ejl određuje se na osnovu tipa pivskog kvasca koji se koristi i od temperature procesa.
Ejlovi (piva toplog vrenja) se prave kvascem koji počinje proces vrenja na površini i na višoj temperaturi i proces traje relativno kratko. Fermentacija ove grupe piva se ne završava potpunim prevođenjem šećera u alkohol, te su ale piva blago slađa i gušća od lager piva i često podsećaju na vino. Procesom vrenja u ale pivu nastaju i razni sporedni proizvodi, tako da to daje dodatnu aromu pivu. U ovu grupu piva spadaju: Leffe, Duvel, Guinness.

Sa druge strane, lageri (piva hladnog vrenja) se prave kvascem koji započinje proces fermentacije na dnu i odvija se na nižim temperaturama, a traje nešto duže. Ovaj vid fermentacije daje pivo bez ostataka šećera i čistije arome u odnosu na ale. Naziv je dobilo po načinu skladištenja (lagerovanja), na tamnim i hladnim mestima. Lager je mnogo popularnije pivo nego ejl. Zauzima čak 90% ukupne proizvodnje piva.

Podela se bazira na udelu ekstrakta u masi osnovne sladovine pre vrenja, odnosno, prema udelu alkohola.
Ova podela uglavnom služi za određivanje posebnog poreza na pivo. Porez je veći što je veći volumni udeo alkohola u pivu. Bezalkoholna piva svuda u svetu mogu sadržavati do 0,5 vol. % alkohola. Izuzetak su islamske zemlje, gde bezalkoholno pivo ne sme sadržati nimalo alkohola.

*Bezalkoholna piva-  sadrže maksimalno do 0,5 vol. % alkohola.

•Laka piva- 6-9% ekstrakta. Vrlo su prijatna za vreme letnjih vrućina.

•Standardna piva- 10-12% ekstrakta. Ovo je najčešća vrsta piva. Nazivaju se još i stona piva. Većina naših piva spada u ovu grupu.

•Specijalna piva- 12,5-14% ekstrakta. Ova piva se nazivaju „puna“ piva, zbog punoće ukusa koju uzrokuje veća količina neprevrelog ekstrakta.  Najčešće se pakuju u male, luksuzne boce.

•Jaka piva- 18-20% ekstrakta. Ova piva sadrže i više alkohola od standardnih piva. U Nemačkoj i Austriji se nazivaju  Bock, Stark i Festbier.

•Ječmena piva- 16-26% ekstrakta. Sadrže i alkohol i vino. Ova piva imaju veliku punoću ukusa a sadržaj alkohola obično prelazi 10%.

Zbog velikog udela neprevrelog ekstrakta izrazito su punog okusa, prilično ,,teška", pa se konzumiraju u malim količinama, često kao desertno piće.

Podela piva prema boji:

• Svetla piva - Prema standardima boja svetlih piva ne sme da pređe 10 EBC (univerzalnih jedinica za merenje boje piva).
• Tamna piva – Najpoznatije vrste tamnog piva su Potrter i Stout. Najpoznatije Stout pivo svakako je Guinness. Tamna piva imaju boju koja se kreće od 40 do 100 EBC jedinica.
• Crna piva - Vrlo tamna, gotovo neprozirna piva koja su vrlo hranljiva i najčešće imaju ukus karamele ili crne čokolade. Najpoznatije vrste su Kostritzer, Asahi, Sapporo i Kirin.
• Crvena

U osnovi piva mogu biti: svetla,  crvena, tamna i  crna, ali se zapravo radi o  različitim nijansama žute, crvene, crveno smeđe i crne boje. 

Pivo u službi lepote  i kovrdžave kose

Pivo sadrži kompleks vitamina B, a njegova lekovita svojstva prepoznata su još u Vavilonskom carstvu. Osim što služi kao eliksir i osveženje, pivo ima i lekovita dejstva. Osim vitamina B, pivo sadrži magnezijum, kalijum, kalcijum, grožđe, ugljene hidrate, kao i cink. Pored prethodno nabrojanih supstanci, u pivu se nalaze i neki antioksidansi, koji utiču povoljno na cirkulaciju. Kozmetička industrija često upotrebljava pivo jer ono utiče na kvalitet kože. Proteini i hranljive žitarice iz piva, često se upotrebljavaju za razna pakovanja i šampone za kosu. Kovrdžavoj kosi naročito prijaju žitarice, kako zbog hranljivosti, tako i zbog definisanja lokni.

Često postavljate pitanja :

-Da li može bezalkoholno pivo za kosu?

-Da li mogu aromatizovana piva (limun i sl.)?

-Koliko treba da ga držim da bi alkohol izvetrio?

-Koje pivo tačno da kupim?

Godinama sam isprobavala različita piva za kosu, od najskupljih do najpovoljnijih, od alkoholnih do bezalkoholnih...i došla do zaključka da su za kosu najbolja ova svetla lager piva, do 5% alkohola (mada su tamnija piva hranljivija), prosečnih cena, koja možete kupiti u svakoj obližnjoj prodavnici (Lav, Jelen, Valjevsko, Nikšićko, Zaječarsko, Merak, Apatinsko, Tuborg...). Sva ova piva sadrže alkohol do 5,0%vol.

Za definisanje kovrdža, koristimo isključivo ono pivo iz kojeg je alkohol izvetrio. Znači, otvorimo flašu sa pivom i ostavimo je par dana da odstoji, ili npr. do sutra. To vam je najbolji način.

Ukoliko ne možete da sačekate par dana dok alkohol prirodno ne ,,izlapi’’, taj proces možete ubrzati tako što ćete pivo prokuvati, čime se alkohol oslobađa. Ja to ne radim toliko često (uvek ostavim prirodno da izvetri), osim kada baš žurim, a nemam izvetrilo pivo, jer kuvanjem, jedan mali deo piva se pretvara u slatkaste, lepljive sastojke (prelazi u bezalkoholno) zbog čega nekad kosa zna da se malo ukruti. Iz tog razloga i ne praktikujem da kupujem bezalkoholna piva ili ona aromatizovana, jer ona sadrže te slatkaste sastojke, koji znaju nekad kosu da mi učvrste, naročito na krajevima.

Moja iskrena preporuka su vam ova obična piva koja na svakom koraku možete kupiti. Ja obično kupim flašu od 2l, ostavim čep na pola otvoren da alkohol vetri i imam ga za skoro mesec dana pranja kose. Obično ga držim u frižideru ili negde na hladnom, kako bih izbegla da se pokvari (mada se to jako retko dešava, uvek se brzo potroši). Ovo vam je najzdraviji i najpovoljniji preparat za stilizovanje lokni (znam da će me mrzeti proizvođači pena i gelova). OVDE sam vam kroz foto tutorijal objasnila kako to izgleda, kao i sam postupak sušenja kose. Nakon piva, uvek stavite malo neke silikonske kreme za kosu ili silikonskog ulja kako bi vaša kosa zadržala sve hranljive sastojke piva, bila meka i do sledećeg pranja zaštićena od uticaja spoljašnjih faktora.
Ovako napamet, koliko mogu da se setim , napisala sam vam i udeo alkohola u pivima koje ja najčešće koristim za kosu:
Lav - 5,0% vol.

 

Apatinsko - 4,7% vol.

 

Nikšićko - 5,0% vol.

 

Jelen - 5,0% vol

P.S. I devojke sa ravnom kosom me pitaju da li mogu da koriste pivo i kakav će im efekat biti. Mogu da ga koriste (natope celu kosu i ne ispiraju) ako žele da dobiju one ,,nagužvane'' lokne, kao morske. Devojke sa ravnom kosom pivo mogu da koriste i za sjaj kose. Nakon šampona i pakovanja, isperete kosu i prelijete ,,izlapelim'' pivo, ostavite neka 2,3 minuta da deluje i isperete kosu.

Uživajte!:)